Pogledao sam DOK NAS PUT NE RASTAVI, studentski film Isidore Veselinović, novotalasovsku priču u maniru ranih radova te grupe francuskih autora i mladima koji postaju odmetnici. Mladi par na seoskom putu gazi prolaznika i odlučuje da pobegne sa mesta nesreće. Naravno, ne mogu da pobegnu od svoj osećaja krivice…
Film je atmosferičan, realizovan na ničijoj zemlji između ritma konvencionalnijeg repertoarskog filma i slow cineme. Pa ipak, pomalo smeta tolika svedenost zapleta koliko god da se radi o “filmu stanja”:
Нема коментара:
Постави коментар