SU

 SU je kratki film Laie Foguet nastao u produkciji španske filmske škole ESCAC i kasnije uvršten u omnibus I'M BEING ME. U njemu Vicky Luengo igra mladu ženu koja se vraća u rodni kraj svojoj staroj ljubavi koja se udaje za svog momka. Naslovna junakinja pokušava da nekako raskine njihovu veridbu i da obnovi vezu...

Laia Foguet je napravila tih ali nemiran film, oslonjen na glumačku igru Vicky Luengo kao okosnicu, i praktično kroz formu filma stanja uspeva čak da sloći i zaokružen narativ. Ovo je izuzetno uspeo primer character-driven kratkog filma oslonjenog na inspirisanu rolu glavnog glumca.

BLUE RAi

BLUE RAI je šezdesetšestominutni film snimljen u sklopu programa Opera Prima u kom španska filma škola ESCAC omogućuje svojim studentima da snime dugometražni showcase.

Pedro B. Abreu koji je radio ovaj film još nije napravio neku značajnu karijeru, premda sada ima jednu seriju koja će uskoro imati premijeru. U ovom filmu oslonio se na CLERKS, i snimio priču o junaku zaposlenom u video klubu koji izgubi razum kada ga devojka ostavi i otme ljude koji su mu se zatekli u radnji ne bi li privukao pažnju medija a preko toga i svoje ljubavi,

Pedro B. Abreu se snalazi dosta solidno na nivou inscenacije, nije to ništa posebno ali nije ni loše, ako imamo u vidu produkcionu svedenost, i u načelu je jasno šta je hteo da postigne. Pa ipak, na kraju njegov film ostaje previše derivativan kako bi bio najava dolaska velikog talenta kakvog do sada nije bilo. 

* * / * * * *

BUČ KESIDI: EUFORIJA UŽIVO

BUČ KESIDI: EUFORIJA UŽIVO Davida Jovanovića je koncertni film nastao tokom pandemije, snimljen u ambijentu Fakulteta dramskih umetnosti sa numerama uokvirenim pričom koja smešta sve u fikcionalne šezdesete i snimanje nastupa mladog benda koji se otme kontroli i poremeti plan socijalističkih rukovodilaca koji su imali ideju da tu snime reklamu za lokalno proizvedenu disko kuglu.

Sam dramski aspekt priče nije izrazit i nije presudan, mada film ima jedan bitan shift u raspoloženju negde na prelazu u treći čin. U tom smislu, BUČ KESIDI: EUFORIJA UŽIVO najviše podseća na one koncertne filmove iz samih početaka rokenrola kao što su je IT’S TRAD, DAD Richarda Lestera kao i neki radovi Gordona Flemynga i Michaela Winnera, gde je dramski okvir pre svega opravdanje za dijegetičko uključivanje muzičkog nastupa.

U tom pogledu scenarista Đorđe Kosić i reditelj David Jovanović postavljaju stvari na veoma old school način i to mi se dopada, naročito jer se tokom oandemije na neki način povratio smisao rokenrol filmu.

Kod nas je bilo koncertnih filmova kao što je Čolićev GORI VATRA, bilo je Lesterovskih egzibicija kao što je serijal HAJDE DA SE VOLIMO ili kasnije SLATKO OD SNOVA, ali ovo je baš throwback na početke kada je rokenrol imao teškoće da dođe do publike.

Sada ponovo imamo okolnost koja čini da rokenrol ne dolazi do ljudi. I samim tim, ponovo je pokrenuto tajno oružje. 

Fakultet dramskih umetnosti je odlično iskorišćen kao lokacija. Svirka je energično snimljena a bend je pesme prearanžirao za živo izvođenje tako da u ovom vizuelnom živom albumu dobijamo nešto što je drugačije od običnog LPa (sviraju mahom pesme sa EUFORIJE ali i sa prve ploče OPSESIVNO-POSESIVNI HOSPUL).

Film je snimljen sa dosta entuzijazma, i zaslužuje simpatije i podršku, nezavisno od toga da li volite ovaj bend ili ne.

* * * / * * * *

PORODIČNI ODMOR

PORODIČNI ODMOR Katarine Koljević je premijerno prikazan na FESTu 2021. a prethodne godine je nastupio i na sarajevskom festivalu. U njemu autorka nastavlja putem se kretala u svom prethodnom filmu, a to je visokoestetizovana građanska melodrama, praćena realizacijom koja je studiozna i želi da pokaže spremnost za dugometražni debi.

Ovog puta, priča prati par koji je pošao na romantični izlet, igraju ih Dado Ćosić i Maja Šuša, dok su u poseti ocu kog igra Boris Isaković. Boravak na putu među junacima budi tenzije u njihovom odnosu.

Priča se manje-više svodi na istraživanje tog stanja sa malo suvišne ali svakako ne i neuverljive socijalne kritike u vidu pomena migranata.

Film je zaokružen, jasan, i baziran na scenaiju Meline Pote Koljević.

REKONSTRUKCIJA

REKONSTRUKCIJA je televizijska drama po tekstu Staše Bajac u režiji Srđana Markovića, studenta režije FDU. Scenario Staše Bajac je zanimljiv, možda previše oslonjen na određena formalna rešenja gde se priča izlaže kroz nekoliko različitih vremenskih tokova za sposobnosti mladog reditelja koji to tretitra na trom način. Osvežavajuće je na RTSu videti dramu iz omladinskog života koja je u realističkom ključu, veoma provokativna i socijalno angažovana u mnogim aspektima, ali nažalost neujednačen rediteljski postupak je limitirao njen krajnji domet, uprkos interesantnom tekstu i veoma ubedljivoj glumačkoj podeli. No, i izbor teksta i podela jesu rediteljski atributi pa u tom pogledu, ne možemo reći da ova drama ne poziva na dalje praćenje karijere Srđana Markovića.

KIDANJE

 KIDANJE Siniše Cvetića je televizijska drama studenata Fakulteta dramskih umetnosti u kojoj studenti režije snimaju tektove mladih dramaturga. Ova akcija RTSa je izuzetno važna i dobra i daje mladim autorima priliku kakvu su nekada u stara vremena dobijali mladi pisci i reditelji i pravili svoje prve korake u televizijskoj produkciji, u jednom britanskom maniru.

KIDANJE je snimljeno po tekstu Katarine Mitrović koja je već odmah posle studija napravila zamašan opus u televizijskoj produkciji i t na nekoliko značajnih projekata.

Njen predložak u prvom delu ostavlja utisak relativno rutinske socijalne melodrame smeštene u svetu koji naseljavaju narko dileri, besciljni mladi ljudi, deca koja vide put afirmacije kroz talent show emisije. Svi su u potrazi za lakom zaradom i ljubavlju.

U drugom delu, međutim, stvati dobijaju jednu ekspresionističku dimenziju, više u režiji, nego u tekstu. No, celina je uglavnom u tom domenu realizma.

KIDANJE ne nudi puno toga novog, naročito ne na nivou teksta, ali to što radi, pravi sa punim ubeđenjem i nudi ugođaj veoma solidno urađenog single camera ostvarenja.