U LAŽI SU KRATKE NOGE

Pogledao sam U LAŽI SU KRATKE NOGE, studentski film nastao u saradnji FDU i programa “Jačanje medijske slobode”. Reč je o simpatičnoj priči koja ukazuje na pogubne rizike lifestyle marketinga. Priča o dečaku koji se zaljubi u devojku sa bilborda je infantilna ali Isailović je realizuje sa nekim duhovitim intervencijama u postupku, kao što je recimo uvođenje naratora koji iz voiceovera izgovara sve replike. Ipak, nivo angažmana ekipe nikada ne nadilazi blagu distancu autora koja krasi studentske radove i narudžbenjake.

KAVEZ

Pogledao sam KAVEZ Ivana Đurovića, studenstki rad sa FMK. Reč je o vrlo zanimljivom kratkom filmu koji bi se praktično mogao definisati kao slowburning horor, iako u suštini nema formu slowburning horora. Štaviše, iako je film stanja, i ima horor element koji vreba, pa je samim tim slowburning jer se situacija strave i užasa razvija, sve vreme je dinamičan.

KAVEZ govori o novinaru (Ivan Ivanović igra samog sebe) koji dolazi u srpsko selo gde seljak sa svojim unukom čuva čudovište u šupi, o čemu je obavestio medije i želi da zaradi novac od prvog snimka tog čudovišta.

Međutim, čudovišta su već u medijima, to su protagonisti reality programa koji oblikuju svest unuka (kog igra mali Luka Mijatović, sin iz SRPSKOG FILMA) i mališan stupa u neočekivanu akciju.

Đurovićev film je na mnogim mestima mogao da bude ispoliraniji u realizaciji, ali je koncept, kako same priče, tako i režije zapravo jako dobar i efikasan. Siguran sam da bi Đurović da studira FDU imao bolje tehničke saradnike koji bi mu neke elemente još veštije realizovali.

Ivan Ivanović je sasvim u redu u ulozi samoga sebe. Petar Božović pruža standardnu partiju kao domaćin, a Luka Mijatović je jako dobar unuk.

Ivan Đurović, uprkos tome što dolazi iz pozicije jedne od slabijih filmskih škola pokazuje da ima izgrađen pogled na režiju, da ume da prepozna dobra i jednostavna rešenja i svakako zaslužuje priliku za dalji rad.