Pogledao sam film OTAC Strahinje Mlađenovića, inspirisan pričom Danila Kiša. Akcenat je na atmosferi, unutrašnji monolog glavnih junaka dat je kroz voice-over, pa slobodno možemo reći da Kiš ovde nije u pravom smislu dramatizovan jer se adaptacija više svodi na odabira slika koje će ispratiti atmosferu priče.
Jedna od čestih mana studentskih filmova prisutna je i ovde - nije do kraja jasno iz slike o čemu se radi, i šta se desilo.
Ono što Mlađenoviću ide od ruke jeste rekonstrukcija nekih stilema iz tradicije horora ili nemačkog ekspresionizma.
Ipak, mnoga ograničenja studentskog filma ovaj rad sa novosadske akademije nije prevazišao, i ukupno uzev Kišov predložak je višeposlužio kao nadahnuće nego što je adaptiran.
Нема коментара:
Постави коментар