DŽIMI PLOVI DALEKO

DŽIMI PLOVI DALEKO ima u sebi jednu ekskluzivu - sniman je na egzotičnoj inostranoj lokaciji sa zanimljivim meštanima i ima određenu vibrantnost tog postkolonijalnog miljea. Film traje oko šest minuta i reč je o jednostavnoj priči o rastanku deteta od oca koji odlazi u pečalbu.

Nisam zapazio neku izrazitu bravuru u ovom filmu Tamare Broćić ali prosto ima niz činjenica oko onoga što je u kadru koje ga izdvajaju.

Na sajtu Martovskog festivala istaknut je FDU kao producent iako na samoj špici ga nisam zapazio.

SVAKAKO ĆU DA KRVARIM

SVAKAKO ĆU DA KRVARIM Sare Radulović je zanimljivo izveden, mada ne i najuspešnije glumljen kratki film o devojci koja u postabortusnoj histeriji luta kroz grad, razmišlja o raznim životnim situacijama koje su posredno vodile ka tom događaju ili je na to podsećaju.

Estetika je tipična savremena FDU postavka, kamera prati junakinju u neprekinutom kadru, ona se kreće kroz urbani ambijent koji je erodirao, sve to nam je već dobro poznato iz raznih vežbi, ovog i sličnog tipa.

Međutim, Sara Radulović nudi uspelu verziju te estetike i uprkos tome što nema iznenađenja, ako se apstrahuje gluma, ovo je vrlo solidan školski rad.