Sara Markoviž me je 2016. oduševila svojim filmom USUD koji je imponovao vizuelnim izrazom i zrelošću. 2018. godine snimila je film BRAZILKA, film koji je takođe za potrebe ispita pokazao još jedan dodatni sloj rediteljske veštine. Radeći po scenariju koji je napisala sa Sarom Radojković, Sara ovde pravi film jedne naizgled veoma labave ali zapravo vrlo precizne strukture o mladoj ženi koja je upitana nad time šta su moderni romantični odnosi i njenom spoznajom da oni nisu samo određeni rigidni okvir već zapravo spektar u kome ima dosta individualnih preferenci.
Na tom putu, junakinja prolazi kroz kaleidoskop situacija, i niz životnih, realnih i umišljenih stanja i radnji, koje naravno mi čitamo kao dobar film, ali deluju bezmalo neverovatno kada su zarobljeni u nečemu što je ipak na kraju dana studentski rad.
Otud, BRAZILKA ide korak dalje u odnosu na USUD i pogledana sada 2025. pokazuje da bi o Sari Marković ova kinematografija morala više da razmišlja.
Нема коментара:
Постави коментар