DVA

DVA je film koji je za ispit na ADU režirao i pisao Andrija Mardešić. I kad gledamo estetski domet filma, reč je o izuzetno vešto izvedenoj vežbi bez reči, i spada među bolje koje sam imao priliku da pogledam.

Film govori o uličnom sviraču koji ulazi da svira u hodniku jedne zgrade i kada zasvira Užičko kolo pokrene PTSD jednog branitelja. To pokreće njegove flešbekove na srpska zlodela, rat i dovede do nasilne završnice.

Film ima jednu horor ekspresiju i prikazivanju srpskih zločina i u tom pogledu je autentičan i snažan, iako naravno ima preterivanja koje sve dovodi do paroksizma, naročito za nas. Pritom kada se osnovni deo filma završi i krene špica koja je po definiciji integralni deo ostvarenja čuje se Thompsonova pesma o zaboravljanju heroja.

U tom smislu, pravo je blago naći ovaj film jer je istovremeno umetnički vrlo uspela studentska vežba dok je u isto vreme u političkom smislu nešto što aged badly i verovatno bi autori danas najradije ovo ostavili da bude na miru u 2010. godini.