NAJMILIJI

NAJMILIJI Tee Lukač je izuzetno vešto realizovan studentski film druge godine u kome glavne uloge igraju Marko Janketić, Branka Pujić i Renata Ulmanski. Priča je jednostavna, svedena, bolja kada se analizira nego kada se gleda. Film je vrlo precizno artikulisan u pogledu rediteljskih rešenja, ritma, kadriranja i sporadično je vrhunski estetizovan.

Emocionalna sirovost priče o unuku koji silom odlazi da provodi vreme sa bakom ne bi li je ubedio da njegovoj majci prepiše stan nosi u sebi jasne domete. I ovaj film svakako postiže njihov minimum, međutim, svakako da je možda mogao biti i razorniji u tom domenu.

Međutim, o okvirima ovog materijala, rekao bih da je više izostao taj neki emocionalni X-faktor nego što se prepoznaje neka velika rediteljska neodslednost ili greška.

MARLON

MARLON Milene Grujić je kratki studentski film koji po svojoj dinamici i energičnosti predstavlja osveženje u radovima novijih generacija. Milena Grujić donosi siguran rediteljski postupak, u svim aspektima izraza je jasna i konkretna i u tom pogledu iznova pokazuje da na njene dalje korake treba obratiti pažnju. U pogledu neke supstance međutim, MARLON ne nudi ništa previše novo, izuzev jasnoće u izlaganju priče o mladoj ženi koja tokom jednog napetog prepodneva pomisli na potencijalnu vezu sa komšijom. 

MOGU SAM

MOGU SAM Nikole Polića studentski je film o mladom čoveku koji živi sam. U svetu u kome vlada opšta rezignacija i politička napetost (Polić insistira na snimcima prošlogodišnjih demonstracija u zvučnoj slici) mladi junak živi sam i pokušava da se snađe. Ovo je film stanja iako je u pogledu broj scena i samog rediteljskog pristupa relativno dinamičan. Polić insistira na visokoj estetizaciji, scene su osvetljene i kolorkorigovane, film ima izrazitu likovnost kojoj doprinosi i izbor markantnih glumaca među kojima se Dejan Dedić i Jovana Gavrilović.

MOGU SAM je solidan film koji pleni solidnom realizacijom, osmišljenim vizuelnim konceptom i harizmatičnim glumcima ali nije naročito snažan u domenu priče.

DES MOINES

DES MOINES Olge Košarić je ispitni film treće godine montaže. Na ovoj rediteljskoj vežbi kao pomoćnik radio je Dušan Zorić, student režije, i ne znam da li on ima značajnu ulogu u rediteljskoj artikulisanosti ovog studenttskog filma ali svakako da je reč o kontrolisanom, ozbiljno koncipiranom i solidno realizovanom stusentskom filmu.

Ovde je obrađena tema odlaska iz zemlje, data iz vizure mlađe sestre koja ostaje i poslednji dan pred odlazak starije sestre provodi u stanju anksioznosti i pasivne agresije.

Deca glumci nisu savršena ali su korektna a odrasla podela nema mnogo protagonizma. Nešto je istaknutija Tatjana Venčelovski u ulozi majke i ona je proteklih godina sve aktivnija u studentskim flmovima. Nadam se da će joj se studenti za koje je radila i odužiti nekim rolama kada dođu do profesionalnih radova.

DES MOINES svakako nije na nivou TRANZICIJE i snažnijih filmova na ovu temu ali je reč o vrlo korektno realizovanoj rediteljskoj vežbi koja unekoliko nadilazi standarde studenata montaže.

ALL THAT GROWS

ALL THAT GROWS Milene Grujić je studentski dokumentarni film realizovan za dve nedelje od početka snimanja do prikazivanja nastao u saradnji sa kineskim isntitucijama i u dilu jednog vrećeg broja filmskih škola. U ovom filmu rediteljka prikazuje mladu kinesku gimanstičarku kojoj je od detinjstva celokupan život podređen pripremi za Olimpijadu za koju će nekada dorasti.

Uprkos tome što se u ovom filmu na kraju ne desi ništa neočekivano, sem ubacivanja pesme Dragana Lakovića sve što raste, što je generalno manir reditelja mlađe generacje, sve ostalo je jako vešto realizovano. Milena Grujić uspeva da uhvati vibrantnost ambijenata i visceralnost naporne svakodnevice ovih mladih sportskinja koje ulažu enorman trud u jednu izuzetno napornu sportsku disciplinu i svoje detinjstvo poklanjaju državi.

Naravno, film nema prostora da prikaže širi kontekst njihove egzistencije ali kao isečak iz njihovog života je ubedljiv, zanimljiva i budi želju da vidimo još širu sliku.

LOOP

LOOP Matije Gluščevića je studentski film sa FDU koji je prikazan u Lokarnu. Moram priznati da je reč o filmu čiji sinopsis kad sam ga čitao nedovoljno na liči na ono što sam shvatio kad sam ga gledao.

Sinopsis opisuje LOOP kao psihološku dramu o junakinji koja je odgovorna za saobraćajnu nesreću i u jednom trenutku počinje da dobija uznemirujuću poštu koja je podseća na čoveka stradalog u njoj.

Mnoge elemente tog zapleta, iskreno, nisam shvatio gledajući ovaj film u kome imamo dosta jaku glumačku podelu koju predvode Jovana Gavrilović i Marko Janketić, a tu su i Luka Blažić i Radoje Čupić.

Zanimljivo je da se Čupićeva glumačka renesansa od pre deset-petnaest godina neverovatno prenela u domen studentskog filma u kome je vrlo prisutan i generalno privlači pažnju mlađih autora.

Činjenica da nisam adekvatno razumeo priču ovoh dosta ambicioznog studentskog filma pokazuje da nisam dorastao tokovima savremenog art housea, ili da ljudi u Lokarnu imaju neko šesto čulo kojim ja ne raspolažem.

NAJTOPLIJI DANI LETA

NAJTOPLIJI DANI LETA Maše Šarović je zanimljiv kratki film o vezi dvoje mladih ljudi koji pokušavaju da prežive jedno toplo leto, očuvaju svoju vezu i konačno ostvare egzistenciju. Socijalni angažman ovog filma nije nimalo suptilan ali nije u prvom planu. U prvom planu su glavni junaci i nnjihov odnos ali u drugom planu nalaze se njihove procene koliko im novca treba za život, konflikti u koje upadaju sa okolinom itd. Film nije two-hander ali kao da jeste. Donosi izuzetno posvećenu ulogu Jovane Gavrilović koja se nameće kao jedna od ključnih glumica svje generacije.

Mađa Šarović nudi estetizovan ali sirov rediteljski postopak, sa dosta telesnosti, seks igra važnuulogu u ovom filmu ali to je sada već postalo obveležje post-KLIP produkcije sa FDU i ova rediteljka u tom pogledu ide dosta daleko.

Tehinička realizacija filma je vrlo jasna i solidna.