RIDICULOUSLY EMO

Jason Michael Brescia je na koledžu Dodge snimio kratki film RIDICULOUSLY EMO o zgodama srednjoškolskog emo benda koji tera svog člana da preispita odnos sa devojkom kako bi mogao da bude pravoverni emo.

Temi emo benda će se ovaj reditelj vratiti kasnije i u svom igrenjaku ROMANCE IN THE DIGITAL AGE.

Joe Dietsch je kao student radio na kastingu za ovaj film, pa mi je naslov tako privukao pažnju. I krajnji rezultat je vrlo kompetentan ali u kreativnom pogledu krajnje konvencionalan kratki rad u kom je Brescia pokazao da je u stanju da izvuče solidan rezultat iz svih sektora, što na kraju krajeva i jeste funkcija studentskog rada.

THE FOURTH HORSEMAN

Joe Dietsch je na koledžu Dodge režirao svoj ispitni film THE FOURTH HORSEMAN i u njemu se može osetiti talenat koji će se kasnije u potpunosti istaći u filmu HAPPY HUNTING.

Dietsch ovo režira kao jedan postapokaliptični vestern, i uspeva da napravi film koji se kreće stabilno pre manje-više očekivanim ishodima, kako se elementi ređaju pred nama ali to radi tako ubedljivo, da na kraju postiže onu najveću dramsku vrlinu - završava film neočekivanim ali ubedljivim preokretom.

Ovo je studentski film ali je urađen mišićavo, dovitljivo, sa onom energijom koju je imao George Miller kad je snimao prave MAD MAXove, sa tačnom procenom kako treba da se radi ova vrsta žanrovske diverzije.

U nekim slučajevima, studentski filmovi nisu referenti za karijeru koja sledi kasnije. Ovog puta, studentski film je tačno najavio sve.

AMERICAN BADASS: BERNIE'S BACK

Louie Gibson je na univerzitetu Chapman učio film pa je tamo snimio i svoj dvadesetominutni studentski film AMERICAN BADASS: BERNIE'S BACK.

Na ovom filmu je radilo nekoliko ljudi sa kojima se kasnije susreo na filmovia HAPPY HUNTING i MANIFEST WEST, s tim što je ovo potpuno drugačiji rad od njih, i rekao bih da ima više veze sa nekim kasnijim Louiejevim operacijama na kanalu Funny or Die.

Naravno, Louijev rad obiluje vrlo specifičnim osećajem za humor i očigledno da je to bio njegov inicijalni ulaz u igrani materijal.

Ovaj film otud više stoji kao dvadesetominutni proof of concept za neku sketch show estetiku nego za kinematografiju i u tome je sudeći po kasnijem radu očigledno uspeo. 

Meni moram priznati nije bio toliko uspeo izuzev jako dobrih throwback momenata koji parodiraju opskurni kvalitet masovno proizvođeni nindža filmova osamdesetih.

U ovom trajanju, priča ne može da se održi, i tome ne pomaže ni efektna pojava kasnije Louijeve supruge, Nine iz AMERICANSa.